Poslednjih meseci ima dosta posla, nedostaje mi izlezavanje na obroncima. Divova ima vise nego ikad,  pristizu u velikom broju. Na svu srecu, brzo nastaju i lako se iskljucuju. Zamolio sam Tora da zatrazi pomoc od oca. Odmahnuo je glavom.

– Meni je zabavno, bar ne moram da slusam tvoje i Enkiduovo razmatranje.

Jedno Torovo oko rezervisano je za Enkidua on je njegov stit, u trenutku dok je izgovorio njegovo ime shvati  da Enkija nema na vidiku. Skoci na granu, brzo se uzvera do vrha cetinara i tezinom tela savi ogromno stablo koje ga odbaci trideset metara dalje na vrh proplanka. Krenuo sam za njim i u  doskoku videh Enkija kako trci niz padinu prekrivenu skriljcima. Izgledalo je kao da trci po gomili skejtbordova, dodirujuci ih lagano vrhovima prstiju tako da ovi nisu stizali da proklizu vec bi se blago podigli i pri povratku melodicno ali priguseno tupo lupnuli svaki put izmenjenim tonom. Fantastican prizor prekinula su dva uzastopna bljeska sa suprotne strane padine, Tor zamahnu snazno maljem usmerivsi njegovu putanju ka projektilu koji je tutnjao putanjom koja bi se sasvim izvesno presekla sa putanjom Enkijevog kretanja. Malj udari u projektil i odbaci ga uz prasak, otkrivajuci zamku dvostrukog bljeska. Projektili su isli u paru tako da je prvi zaklanjao projektil iza sebe. Dok se malj vracao prema Toru bilo je jasno da nece biti vremena za drugo odbrambeno bacanje. Tor se baci  u susret pokusavajuci da skrati putanju, i u istom zamahu tela odasla jos jedan hitac. Cuo se prasak, dim je pokrio tacku susreta projektila i … strepeli smo za Enkija.

Eksplozija je obasjala dolinu. Tor je vec bio na drugom kraju padine, ubedjen da je sa Enkijem zavrseno, tragao je za divom koji je ispalio smrtonosne hitce.

Dok je cerupao padinu  culo se lupanje i lomljava ali se od krosnji nije video ishod. Niz dolinu je tunjalo kao da sa vrha dolazi velika snezna lavina .

Dim se razilazio i u smanjenoj saturaciji na mestu gde je stajao Enki sada se pojavise dve Figure. Pomislio sam u ocajanju da su to dve polovine naseg prijatelja, a zatim videh jasno da su obe polovine Enkidua netaknute a da pored njega stoji covek go do pojasa sa sivom metalnom motkom u ruci, poput bejzbol igraca cekao je sledeci hitac.

– Nisam znao da postoje ljudi koji se bore protiv divova.

– Nisam ni ja znao da se osim nas jos neko bavi ovim poslom.

– Enkidu – izgovori Enkidu blago se nagnuvsu u poklon predstavljajuci se i zahvaljujuci na pomoci.

-Reditelj- izgovori covek koji se upravo predstavio zvanjem kao imenom.

– Javite onom bradatom da mu je prijatelj ziv, divlja previse, pokrenuce lavinu sa severne strane.

Enki se oglasi  i Tor radosno uzvrati pozdrav ne prestajuci sa tutnjavom.

– Koliko vas ima Gospodine Reditelju?-pitao sam naseg novog poznanika.

– Ima nas samo jedan, ja radim sam u ovoj oblasti. Smucali su se neki raspadi ali se ispostavilo da su obicni dzanki a ne pravi lovci pa sam ih najurio.

– Ako ste za pricu mozemo gore do litica.Pitali ste, a pitao bih ponesto i ja.

Imao je lezaljke slicne nasim,  razapete izmedu stena, ubrzo smo se osetili kao kod kuce.

– Ja sam zaista reditelj. Kada sam dosao ovde ljudima koji nisu ranije culi za takvu vrstu zanjimanja bilo je cudno,a posle prvog ubijenog diva bili su zadivljeni.

– Sta ti je reditelj, izgovarali su sebi u bradu.

Podsmevao im se kao da nije od njihove ljudske vrste ali je ton izgovorenih reci otkrivao da ipak ne odbacuje srodnost.

– Zavrsio sam fakultet i na poslediplomskim studijama napravio predstavu od koje je zastajao dah. Prijatelji i profesori inace rezervisani prema komplimentima nisu oklevali da prokomentarisu detalje koji su im bili upecatljivi i koje su izdvajali kao temu i ideju ovog nesvakidasnjeg avangardnog poduhvata.

– Covece, kako si ih dobro sklopio u celinu  ovako razlicite i tako malo teksta, kostimi, ekseri, sve je na svom mestu.

– E, taj isti koji je izgovorio ovu recenicu tri godine kasnije rekao je da je mozda previse da u svim predstavama zakucavam zene ekserima kroz glavu  za pod pozornice i da je pomalo odvratno da svi na pozornici budu obuceni u kostm glave.

– Kakav kostim glave sta to znaci?- zapita Enki.

– Pa velika loptasta glava od sundjera i platna sa malim prorezom za noge i glavu glumca koja viri iz korena nosa kao trece oko.

– A zasto si zakucavao zene?

– Moja glavna glumica je u predstavi imala troje dece i sa tri eksera bi je muz na pola predstave zakucao za pod. Ali nebit, nisam uspeo da napravim nijednu predstavu posle te slavne studentske. Kao da su svi bili u dosluhu, govorili su :Ako izbacis zakucavanje i velike glave mozemo da razgovaramo.

-Poslednji koji je to zatrazio dobio je letvom preko ledja.

– Ovom letvom?

– Ne drvenom, ovu sam kasnije projektovao za borbu sa divovima, za ljude sam uglavnom koristio drvenu.

– Koristio, hoces reci da si vise puta nekog mlatio.

– Da, kada sam udesio Milocuga krenuo sam redom, i sve one koji su mi dosadjivali hvaljenjem sada sam nagradjivao zaljenjem sto su me upoznali. Sebi sam dao misionarski zadatak da svakog  umetnickog birokratu mlatnem po par puta iz sve snage.

– I naravno zatvorili su me u dusevnu bolnicu. Na srecu, zapravo.

– ?

– Tamo sam upoznao izvesnog Keteringa koji je patio od opsesivnog ciscenja predmeta malom drvenom cetkicom. Taj me uveo u posao sa divovima. Brzo sam ucio i fizicki napredovao a g.dina Keteringa je narocito fascinirao moj napredak u otkrivanju divova.

– Redak slucaj -rekao je,- mada je  logicno,  samo covek koji ljude vidi kao velike glavudze moze videti ono sto drugi ne vide. Cudno je jedino to da neko ko je prosao kroz obrazovni sistem ljudi nije podlegao predstavama saznanju i saznavanju.

Enkidu razvuce osmeh spreman da prokomentarise zajednicko prijateljstvo sa Keteringom, cekao je da Reditelj zavrsi recenicu.

-Zatim sam konstruisao ovu metalnu letvu od ferofluida i kroz par iteracija ispostavila se kao savrseno sredstvo -kompaktan i ubojit aparat- Izgovorivsi poslednju rec naglo utonu u dubok san.