Nikada nisam smatrao vrednim nervoze onaj detalj koji odvlači pažnju. Ipak, tako veličanstven skup zaslužuje potpunu koncentraciju i elementarni osećaj časti — makar osećaj pripadnosti bilo čemu, a zatim, kao posledicu, i osećaj časti.

Toga, u ovom trenutku, nema ni u tragovima
(“ni u tragovima” – preuzeto s deklaracije prehrambenog artikla koji teši zabrinute roditelje da do sporne alergije ipak neće doći).

Osećaj časti navlači ozbiljne zastore na lica prisutnih: drvene, šklopotave kapke koji blindiraju svaku pomisao o prodoru u unutrašnjost, u konkretnom slučaju – u emotivni habitat okupljenih.

Ukratko, svi stoje gordo i „plemenito“, čekajući ko će prvi izgovoriti: „Kape dole“. Zatim bi usledila muzika, stiskanje usana, stezanje ruku najbližem i šapat: „Znam, teško je.“

Moj, u tom trenutku nimalo jedinstven strah, bio je kako da zadržim cerekanje. Samuraj stoji, iščekuje, vreba prve suze; tišina nam ne ide u prilog. Pokušavam da ne budem prvi koji će zaplakati.

Strategija: prisećanje tužnih događaja, nepravdi iz naftalina, tuge za prošlim vremenima i mogućim povoljnijim ishodima – bilo čega što može da posluži kao zamenska tuga.

Priseteh se spržene visoravni na čijim je obodima još uvek tinjala vatra. Kiša je počinjala da pada; opuštenog tela i zategnutih bubnih opni o koje se odbija dup-pss, dup-pss, dup-pss. Kiša je gasila zgarište. Poludesno se padina spuštala naglo dole; čuo se eho zveckanja metalnih komada. Hvatao sam ritam kapi, koraka i zveckanja. Moj oklop se menjao: za mnom su ostajali komadi, postajao sam gladak i smiren.

Jedan se komad zakačio za butinu i zapleo u granje; spustio sam mač koji je svojom težinom siii-ćek odsekao istrošeno tkivo. Zatvoreni kapci prihvatali su blatnjave kapi; njihovi udarci stvarali su crvene odbljeske u dubini oka. Mogao sam da pratim putanju kišnih kapi — oblak, blato, oko, nerv, mozak — malo dublje u mozak… pa prasak.

— Ok je, biće sve ok — začuh samuraja. — Biću tu, u kraju; uvek možeš da pozoveš.
(Nisam bio jedini koji je pustio suzu.)

Trenutak je tako dobio na veličanstvenosti; samurajeva gordost je spasena, videlo se da iza njegovih suza vrca zadovoljstvo zbog dostojanstvenog ispraćaja.

Nedostajala mi je sposobnost Ubikovih prekognita da čujem priče iz okolnih glava — sigurno su bile podjednako dirljive.