Hodali smo danima ravnomernim korakom uzbrdo, nizbrdo. Pejzazi su bili obicni, ovalno brdo sa malo sume na vrnu , ovalno brdo,ovalno brdo i malo sume. Sve do horizonta ovalna brda bila su sve sitnija a suma prozirnija.

Ovalna brda u beskonacnosti postaju ravna linija a sitni detalji postanu nula.

Prolazili smo kroz to malo sume na vrhu brda, za vrat mi je padala rosa,  prijala mi je svezina. Ponekad bih rasirio ruke da bi vecom povrsinom zahvate prostor, a  ponekad bi mi to bilo previse teatralno i neprimereno. Gazio sam travu svaki put istom merom tezine , zatim bi to postala rutina i nisam osecao dodir tla. Nestajalo je trenje a ja sam bivao providna kap rose koja kaplje za vrat. Providan i svez. Ne nestajem postojim ali sam providan i svez. Osecam punocu svetlosti i pejzaza koji prolaze kroz mene-rosu, ne prelamam i ne uvelicavam svetlost. Kada naleti grana koju Tor nemarom odapne na mene, ne osecam bol, i ona prodje kao svetlost. Nisam ni kraj ni pocetak ni  nirvana ni raj ni beskraj, postojim bas kako treba. Da li ste vi ponekad bili bas kako treba? Ja jesam.

U hodanju je tajna, ravnomernom hodanju ovalnim pejzazima sa rosom koja kaplje za vrat i neprelomljenom svetloscu koja kao grana prolazi kroz telo ostavljajuci trag koji ne boli. Nas troica nismo ljudi mi smo hodamo i ponekad iskljucujemo divove, to osecam i nemam dilemu da li je dovoljno postojati kao dosadna rosa koja kaplje za vrat i hladi ugrejano telo.

Enkidu opcinjen prirodom, kao sumanut pojuri niz padinu, Tor sede  i nasloni se na poslednje stablo male sume na vrhu ovalnog brega. Ketering se pope  na susedno drvo i sede na  najvisu granu, valjda voli, i uvek to radi, mozda je to neki ostatak ptice u Keteringu a mozda neka taktika, tik, ili manir koji forsira. Ja sam jos malo hodao do sredine  padine i tu seo u travu, tacnije hladnu rosu koja mi je pokvasila guzicu i ledja. Sada sam video samo nebo, plavo i sveze.  Znao sam da u ovom polozaju svetlost moze da prodje kroz mene ali ne dalje od mojih ledja i hladne rose koja mi je  isla na zivce zavlacila se ispod odece i hladila telo u tackama.Zemlja je provodila zvuk, cuo sam:

1. Enkidua kako se dere na sav glas prica sa drvecem i insektima, juri macem bumbara,

2. Tora koji se stalno vrpolji i zvecka i

3. Keteringa koji grebe stablo pokusavajuci da se popne na najvisu granu.