BAKLAVA – C A R S T V O, device, spajalice,  Yeeeeeeeeeeeees!   We’re only making plans for Nigel, He has his future in a British steel, He must be happy in his woooooork,

Razvuceno woooooork reditelj podvuce klizecim startom na potkolenicama. Putanja klizanja bila je spektakularne duzine, tako da  se njen kraj nasao tek u tacki nulte strmine u dnu uvale. Na velicanstven spust mrlju je  bacio nespretan pad, koji je pokusajem  prikrivanja sa jos nespretnijim kolutom u stranu izgledao pomalo zalosno. Osecao je nezadovoljsto zbog  neostvarenosti  trenutka, znao je da ce uslediti lavina negativnih osecanja i gomila prisecanja o aljkavosti svakog njegovog zivotnog pokusaja da ostvari savrsenstvo. Stizale su pridike “glasa drugog”  o tome kako nikada nece uspeti …Da sve bude skockano i lepo, laserski precizno …Da trunku ne dodas i trunku ne oduzmes …Vecno izliveno svakom srcu blisko…

Zastade a zatim nastavi da trci bezeci od pomenute lavine koja je pretila da ga zatrpa teretom depresije.

Stajao sam na vrhu proplanka. Enki dva koraka dalje, Tor ledjima okrenut  popristu bitke. Videli smo rediteljevu predstavu sa proklizavanjem sto je i sam shvatio ugledavsi nas.  Prizor koji se ukazao pred njim uznemiri ga ali globalno gledajuci i obradova jer je bio zgodno utociste za eskivaciju od blama sa proklizavanjem.

– Ubili ste diva 564 , to nije fer godinu dana cekam priliku da se sretnem sa njim. To nije fer, ovo je moja teritorija ja ovde iskljucujem divove. Reditelj se baci u dreku zatim leze na ledja i poce da se valja i dreci, Vi niste zahvalni, izneveren sam ……..hrrrrrrr brrrrr, nja, nja. Rezao je i valjao se po mokrom liscu kao u nekom transu ili nekoj teskoj sceni kojom se zeli zaseniti upravnica l pozorista.

Ketering se oglasi sa grane, odozgo iz visoke krosnje drveta: Bio je prejak i za samog Tora.

Nalakcen na svoja kolena glavom od umora povijenom na dole, u jednoj ruci drzao je tek odsecenu grancicu u drugoj mali svajcarski noz. Mrmljao je poput pijanca:  Izvini Reditelju ja sam te izneverio pozvao sam ih u pomoc bez tvoje dozvole. Ti ovu borbu dozivljavas kao licni poduhvat ali se njen ishod ne tice samo tebe.

– Ali to je 564 Kraman Lojd znate koliko mi znaci……..aaaaaaaaaaaaaaaa, ma aaaaaaaa,  aaaaaaa i a.

– Prestani da se bacakas po sumi, ipak te nisam skroz izneverio mozes se prepustiti svojoj pasiji, div jos nije sasvim ugasen.

Reditelj se iznenada smiri i dotrca do nepomicnog tela stavi glavu diva u krilo, dlanom mu predje preko ociju i cela tako da ruka ostade nepomicna na kraju putanje cekajuci pitanje: – Reci mi kako si zalutao, reci mi kako si poceo, cime si se bavio.

564 otvori oci, koje se kada je ugledao Rediteljevu glavu, otvorise jos vise. Znao je da mu nije ostalo puno vremena te zapoce pricu bez komentara o zaprepascenju prisustvom osobe koju je nekada davno dobro poznavao a koja je sada njegov ispovednik i covek koji ga ispraca na neizvesno putovanje.