Presli smo siroku reku i usli u nepreglednu Haruki sumu, posle cetri dana pesacenja i bezbroj sitnih i krupnih reka i livada napokon smo bili u sumi. Tor je bio nezadovoljan ishodom bitke. Sitnicav i prek stalno nadrndan i zajedljiv. Oko mu je bilo u losem stanju naduveno i krvavo skoro na ivici da napusti svoje cetrdesetdvogodisnje leziste, stalno ga je nesto pipkao proveravao gundjao a kada bi ocitavanja ne rucnom bodycarer-u pokzivala opciju Replacement is Necessary  Tor bi krenuo da divlja obara stabla duva i dize prasinu od cega mu se stanje ocne jedinice pogorsavalo. Par kilometara dalje naisli smo na  nesretnika koji se valjao u brlogu ispred  satora, pored njega stajase  lane zatezuci uzicu pokusavalo je da se otrgne i pobegne. Lane nas uputi na to da se nesretnik zove Dopler, lokalni bogatas kome je dojadio porodicni zivot, gledanje televizije, letovanje na skupim destinacijama, dve svalerke i kavasaki te je odlucio da ode u sumu i tamo potrazi razibrigu dok ga ne prodju naleti depre. Lane je zapomagalo optuzujuci tog Doplera da mu je pobio porodicu i da ga tu drzi protiv njegove volje moleci ga  za oprostaj po citav dan.  Nailazili smo i ranije na takve ali ovaj je bas bio zaglibio, Toru je islo na zivce cviljenje i zapomaganje, te oslobodi lane koje odskoci nekoliko metara u stranu i dade se u beg, u trku povika: Umri ljigavce, i ubrzo nestade u perspektivi gore levo.

Pogledasmo nesretnika igledao je beznadezno, neostvareni, pasivni muškarac bez velikih životnih ideja, kome se stvari događaju, glavni junak u procepu  između uživanja i ljubavi s jedne strane i napora da se otrgne iz čeličnog stiska, nakon što je pričljiva i preduzimljiva Marijane osvojila prvo njegov životni prostor, a time postepeno i vlast nad njegovim životom.*+1< humor kod čitalaca izaziva gotovo histeričan smeh, na samoj granici plača.*

Tor ga prebaci preko kolena i snazno udari u potiljak. Na vlaznom crvenkasto zelenom liscu stajala su dva oka, Tor uze jedno stavi u rucni transplatator i na mesto svog sada vec bivseg oka postavi sada vec bivse Doplerovo oko.

Lepo mu stajase novo oko skoro da je po boji bilo slicno postojecem. Sedeli smo jos nekoliko sati blizu Doplerovog stanista cekajuci da se nivo transplantiranosti poveca na 70 tkivnih jedinica. Dopler je cutao nije se zalio na promenjeno stanje sto je mrzovoljnom Toru godilo, nije morao da se bori sa savescu iako ni do sada nisam primecivao da mu je savest zadavala preveliku muku- vidis on je isti i sa i bez valja se ko prase i prica gluposti, mozda bih mogao da ga iskljucim skroz. Zamolio sam ga da to ne radi. Ubrzo smo krenuli dalje kroz sumu, na proplanku sustigosmo Doplerovo lane , Tor nije oklevao,  za veceru smo imali ukusno meso i kozu za kapuljace. Razmatrali smo gde smo pogresili i kako da sutra … prekinuo nas je  pisak uredjaja Transplantation Completed.

Nedelja uvece produbljuje jaz izmedju ambicija i melanholije, ubrzo smo zacutali.