Videlo se da igraju prljavu igru, rece W. znao sam . Mada,  videlo se, mi  pogadjamo tamo niko ne zapomaze, nema krvi . Sve sto ispalimo padne bas tamo gde treba,  a nema povratnog efekta, dakle, To je prljava igra?

Neka podigne ruku ko misli da se ovde radi o prljavoj igri, hvala. Sada neka podigne ruku ko misli da se ovde ne radi o prljavoj igri, hvala. Sada neka podigne ruku ko misli da je to ok.

Niko, fantasticno, upravo i ja tako mislim. Dok sam pisao ovu knjigu i prisecao se imao sam takav osecaj. Nepogresiv istinski osecaj, toliko jak da zamalo nije zavrsio u naslovu.

Prljava a sadruge strane precizna igra modernog ratovanja. Nedokucivo.

Koliko puta pokusam da razmotam film,  i negde u tom motanju prisetim se anegdote o biljci ubici magaraca, zatim vidim belo prostransvo i nesto zeleno kao trava i neki vinogradi i ljudi, gomile ljudi hodaju, nose drvenu gradju i redjaju, gomilaju drvene motke. Svuda po tom zelenom prostranstvu vire neke motke i neko siblje.

Onda taj prisecanje pocinje da se ubrzava, magarci vole miris biljke i rado ih jedu da li je to neka sifra mozda treba slediti metaforu.