Iznad jezara par kilometara ispred nas, malo ulevo, pogled, zamagljen, tirkizan pri, vrhu pri dnu svetlo roze i bledo zelen, u sredini jakih boja i cist, prozracan. Tor neosetljiv na poglede nastavlja ka dnu padine. Enkidu seda na travu, razgleda. Ne zabada mac u zemlju.

Gore na padini jedna trecina sume, svetlo roze ostatak u procentima zeleni gradijenti. Desno od sume izrasta iz brega mala kockasta naprava metalno bljestave povrsine. Niotkuda i nepripadajuce viri.

Iz par otvora na kutiji  izvijaju se dugi kablovi velikog precnika, pruzaju se ka nebu dvadesetak metara uvis a na njihovim krajevima staklene kugle prelamaju svetlost i zveckaju udarajuci jedna o drugu.(poput zveckanja kad nesto udara o drugo i cuje se cinkl,cinkl)

Kugle prelamaju svetlost i bljesci saraju okolnim zelenilom. Prostor je cist i pregledan, vidim daleko. Krecemo se ka kuglama u nekom poglavlju.